Gubitak jednog, dva ili više zuba uzrokuje određene poremećaje funkcionalnog ili estetskog karaktera. Pored funkcije žvakanja, usled parcijalne ili totalne bezubosti, funkcija govora je uvek manje ili više poremećena. Gubitak zuba, posebno frontalnih, vodi ka narušavanju spoljašnjeg izgleda osobe, a često dovodi i do psihičke traume. U tom slučaju pacijent izbegava da se smeje, pri govoru pokriva usta rukom, pa iz tih razloga mnogo puta zatraži lekarsku pomoć.
U stomatološkoj ordinaciji DentalLux ponudićemo vam veliki izbor protetskh radova, klasičnih parcijalnih ili totalnih proteza, vizil proteza, metelokeramičke krunice i mostove, bezmetalne krunice kao i najnovije i najsavremeneije cirkonijum krunice i mostove. U zavisnosti od stanja vaše usne duplje, mi smo tu da vam predložimo najbolje rešenje kako bi ste bili zadovoljni, kako u funkcionalnom tako i u estetskom smislu.
Krunice i mostovi
Bitno je objasniti razliku između protetske krunice i mosta. Krunice predstavljaju fiksne protetske nadoknade koje se postavljaju na već postojeće zube, ili na implante. Zubi na koje se postavljaju krunice moraju se prethodno pripremiti, zbrusiti, ili dodatno ojačati. Kod implantata se nakon perioda oseointegracije (vezivanja implanta za kost) pristupa izradi krunice, ili implantatno nošenog mosta.
Mostovima se nadoknađuje jedan ili više zuba između dva zuba nosača ili implanta. Zubi nosači, ili implanti, predstavljaju “kotve” protetskog mosta.
Metal-keramičke krunice = porcelanske “navlake”
Fiksne protetske nadoknade, odnosno krunice i mostovi, ili u širokoj populaciji poznatije kao “navlake” predstavljaju čest način rešavanja nedostataka ili nepravilnosti zuba u odnosu na njihovu boju, oblik, pa čak i položaj u zubnom nizu. Pojavom i razvojem metal-keramičkih krunica 60-tih godina prošlog veka dovelo je do značajnog napretka u stomatološkoj protetici pa se ti sistemi do današnjeg dana smatraju “zlatnim standardom”.
Naziv “porcelanske” predstavlja opšteprihvaćen, nestručan, ali ne i pogrešan izraz za metal-keramičke krunice, iako ih ne opisuje u potpunosti. Naime, svi keramički materijali (koji se sreću u svakodnevnom životu) razlikuju se po procentualnom odnosu osnovnih supstanci svoga sastava. Dentalna keramika čini samo malu grupu ovih materijala. Suština je sledeća: metal-keramičke krunice sastoje se od osnove (košuljice) određene vrste metala i keramike koja se nanosi preko nje i koja daje završni izgled krunici.
Kao osnova za izradu metal-keramičkih krunica najpre su se koristile legure koje sadrze visok procenat plemenitih metala (zlato, platina, paladijum), koje svojim fizičko-mehaničkim i hemijskim osobinama zadovoljavaju najveći broj zahteva za kvalitet metal-keramičkih krunica. Međutim, zbog svoje cene koja značajno poskupljuje ovu vrstu protetske nadoknade, uvedene su i druge legure metala, sličnih mehaničkih karakteristika, ali nižom cenom. Na taj način krunice su postale pristupačnije i počela je njihova masovna primena. Razlike koje postoje u okviru ove vrste protetskih nadoknada, osim kvaliteta legure metala, svode se na vrstu keramike koja se nanosi na košuljicu od metala, a koja daje konačni izgled krunici. Važno je istaći da iako je osnova ovih krunica od metala, u ustima pacijenta vidljiva je isključivo keramika, odnosno zubi izgledaju vrlo prirodno.
Keramičke krunice = bezmetalna keramika
Paralelno sa pojavom metal-keramičkih krunica došlo je do razvoja i čisto keramičkih sistema, odnosno krunica čiju osnovu čine posebne vrste ojačane keramike. Čisto keramičke krunice, odnosno bezmetalne keramičke krunice, omogućile su prirodan izgled ovih fiksnih protetskih nadoknada, odnosno najviši stepen imitacije izgleda prirodnih zuba.
Iako su metal-keramičke nadoknade postale standard u stomatološkoj protetici, pojava keramičkih krunica pomerila je mogućnosti i ciljeve estetske stomatologije. Postoji više razloga zbog kojih keramičke nadoknade potiskuju metal-keramičke. Oni se najpre tiču estetskih poboljšanja, odnosno propuštanja i odbijanja svetlosti kroz krunicu, na koje utiče metal, smanjujući im prirodan izgled. S druge strane, usled postojanja različitih metala u ustima pacijenta (amalgamske plombe, nadogradnje, krunice izrađene od druge legure metala) moguća je pojava korozionih procesa (elektrohemijska korozija), i sve češće prisutna osetljivost pacijenata na pojedine metale.
Postoje više vrsta keramike koje se koriste za izradu osnove, košuljice (core) keramičke nadoknade, kao i više načina izrade istih. Trenutno je u svetu, kao i kod nas, najaktuelnija cirkonijum-dioksid keramika, iako su prisutne i druge vrste ne manje kvalitetnih keramika. Cirkonijum-dioksid keramika izrađuje se mašinski, u ordinaciji, ili češće, u stomatološkim tehnikama, isecanjem iz fabrikovanih gotovih keramičkih diskova. Nakon isecanja, keramika se peče u posebnim pećima za pečenje keramike. Tehnologija izrade ovakvih nadoknada naziva se CAD-CAM (computer-aided design and computer-aided manufacturing). I kod ovih nadoknada se nakon izrade keramičkih košuljica pristupa nanošenju fasetne keramike, koja daje konačan izgled krunici.
Krunice - mogućnost ili neophodnost?
Metal-keramičke, a danas svakako i keramičke krunice, predstavljaju pre svega terapijsko sredstvo kojim se pokušava uspostaviti dobro stanje u ustima, a to podrazumeva ne samo estetsku, već i funkcionalnu rehabilitaciju. Kvalitetno i efektivno žvakanje hrane je prvi korak u procesu obrade hrane. Ukoliko postoji nedostatak bočnih zuba, žvakanje je otežano, pa hrana u gotovo celim komadima prelazi u želudac, čime se opterećuje gastrointestinalni trakt, vremenom nastaju ozbiljni gastrointestinalni problemi, što posledično dovodi do ugrožavanje opšteg zdravstvenog stanja organizma.
S druge strane, blistavi zubi, odnosno lep i neskriven osmeh doprinose pozitivnijem opštem utisku i svakako predstavljaju jedan od razloga za zadovoljstvo sopstvenim izgledom.
